PREDGOVOR

Knjiga Krivično procesno pravo predstavlja udžbenik koji je prvenstveno namenjen studentima pravnih fakulteta, kao i drugih visokoškolskih ustanova, koje neguju izučavanje prava, radi njihovog upoznavanja sa materijom krivičnog procesnog prava, kao izuzetno važnim segmentom pravničkog obrazovanja. Krivično procesno pravo je predmet od velike važnosti na pravnim fakultetima, ali i na policijskim akademijama i sličnim visokim školama, a ta važnost se temelji na ogromnom značaju normativne materije koju ta pravna nauka proučava, jer je za bilo koju savremenu i demokratsku državu, jedan od najvažnijih ciljeva ispravno funkcionisanje krivičnoprocesnog sistema, čime se stvaraju neki od najvažnijih preduslova za stabilnost i delotvornost celokupnog pravnog sistema. Naime, ako je krivični postupak dovoljno brz, pravičan i efikasan, time se s jedne strane, dosledno zaštićuju vitalne ustavne i međunarodnim pravom garantovane slobode građana, ali se tako s druge strane, omogućava i celovita zaštita svih drugih vitalnih društvenih vrednosti, koje se inače, mogu povrediti ili ugroziti, odnosno povređuju se i ugrožavaju izvršenjem krivičnih dela.

Propisivanjem koja su ponašanja protivpravna, te predstavljaju krivična dela, uz predviđanje određenih sankcija za njih, izolovano i samo po sebi, se ne postiže mnogo, ako se istovremeno, stvaranjem potrebnih normativnih i faktičkih uslova, ne omogući efikasno rešavanje tih pitanja u krivičnom postupku. Drugim rečima, norme krivičnog materijalnog prava se ne mogu oživotvoriti, niti postići svoje projektovano pravno i faktičko dejstvo, ako istovremeno ne postoje valjane norme krivičnog procesnog prava.

Značaj krivičnog procesnog prava se, osim u odnosu na stvaranje potrebnih normativnih uslova za rešavanje zahteva materijalnog krivičnog prava, ogleda i u njegovoj zaštitničkoj funkciji u odnosu na prava i slobode građana, jer većina garancija propisanih Ustavom i međunarodnopravnim aktima u odnosu na načelnu zaštitu lične slobode, telesne celokupnosti itd., vrede samo onoliko koliko su realno potvrđene pravilima krivičnog postupka i u isto vreme, zakonitom praksom svih službenih aktera krivične procedure. Imajući sve to u vidu, nije teško uočiti ogroman značaj krivičnog procesnog prava, pa se stoga nadamo da će ovaj udžbenik korisno poslužiti ne samo studentima redovnih i poslediplomskih studija pravnih fakulteta i drugih visokoškolskih ustanova, za upoznavanje sa ovom izuzetno važnom granom pravnog sistema, već da će biti koristan i onima koji u praksi obavljaju određene krivičnoprocesne funkcije.

Nakon pet izdanja knjige „Krivično procesno pravo – opšti deo“ i dva izdanja udžbenika – „Krivično procesno pravo – posebni deo”, autor je konačno bio u prilici da objavi celovit udžbenik, koji je u međuvremenu doživeo već tri izdanja. Taj je udžbenik, koji izvorno namenjen studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, ali i drugim čitaocima koji su prvenstveno zainteresovani za pozitivno krivično procesno pravo Srbije, poslužio kao osnova za izradu prvog izdanja ovog udžbenika, koji se primarno odnosi na krivično procesno pravo Crne Gore. Iako je „beogradski” udžbenik bio sistemska osnova i za pisanje udžbenika koji se odnosi na krivični postupak Crne Gore, između ta dva udžbenika postoje velike i ozbiljne razlike koje se temelje na sada već prilično velikim razlikama između osnovnih i sporednih izvora krivičnog procesnog prava Srbije i Crne Gore, pa je i to, između ostalog, uticalo da pisanje udžbenika namenjenog studentima u Crnoj Gori, bude ne samo skopčano sa prilično velikim naporom, već i da predstavlja svojevrsni izazov.

Iako je ova knjiga pretežno pisana u udžbeničkom maniru, primamo namenjena studentima, verujemo da ona može korisno poslužiti i svima koji se u praksi sreću sa primenom pravila krivičnog procesnog prava, a gde spadaju sudije krivičari, državni tužioci, policajci i advokati koji obavljaju funkciju branioca u krivičnom postupku itd. Kada znamo kako je i u kojoj meri, tj. prilično radikalno promenjen krivičnoprocesni normativni ambijent Crne Gore usvajanjem novog Zakonika o krivičnom postupku, koji sadrži čitav niz novih instituta i krivičnoprocesnih mehanizama, kao što je potpuno promenjena koncepcija istrage, sada svrstane u nadležnost državnog tužioca, zamena pretkrivičnog postupka izviđajem, kojim rukovodi državni tužilac, uvođenje sporazuma o priznanju krivice itd., onda svakako moramo biti svesni i koliko će napora akteri budućeg krivičnog postupka Crne Gore morati uložiti u usvajanje novih normativnih sadržaja i u prilagođavanje na novi zakonski ambijent u sferi krivičnog postupka. Naravno, ovde ne treba zaboraviti i to može mnogima poslužiti i kao neka vrsta ,,utehe“, da i novi ZKP Crne Gore, sadrži čitav niz tradicionalnih i dokazano dobrih krivičnoprocesnih rešenja i instituta, već decenijama prisutnih u zakoni(ci)ma o krivičnom postupku nekadašnje SFRJ, pa zatim i Crne Gore, što će svakako, značajno olakšati ukupno „navikavanje” na promenjeni normativni ambijent u sferi krivičnog postupka. Nadamo se da ova knjiga može korisno poslužiti da takvo „navikavanje” na novi krivičnoprocesni ambijent Crne Gore, bude uspešno.

Kako je uvek aktuelna poznata misao čuvenog italijanskog kriminologa i sudskog psihologa Enrika Ferija, koji je davno u predgovoru za Altavilinu „Sudsku psihologiju”, mudro istakao da svi zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi, koji su pozvani da te zakone primenjuju, nadamo se da će ova knjiga korisno poslužiti i svima koji će u praksi primenjivati Zakonik o krivičnom postupku, a naročito da će im pomoći u iznalaženju pravog smisla pojedinih normi, uvedenih nedavno usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama ZKP-a, te ih ohrabriti u primeni novih krivičnoprocesnih instituta i olakšati im njihovu primenu, te tako, doprineti da sve dobre strane Zakonika o krivičnom postupku dobiju svoju potpunu potvrdu i u praksi, kao i da obrnuto, sve njegove odredbe koje možda nisu sasvim potpune ili jasne (a nije sporno da nema savršenih zakona, jer savršenstvo ipak nije ljudska osobina), u praksi budu primenjene tako da to ne bude ni na štetu bilo kojeg subjekta krivičnog postupka, kao ni na štetu interesa pravičnog vođenja krivičnog postupka.

Ukazujući na važnost skladnog odnosa između prava i etike, ističemo da već član 1 Zakonika o krivičnom postupku Crne Gore sadrži jednu ideju izuzetne etičke vrednosti, po kojoj naša krivična procedura, od koje zakonodavac zahteva da se odvija u skladu sa načelom pravičnosti, koje je i inače, vrhunski princip u demokratskim pravnim sistemima, ima dva ravnopravna osnovna cilja, a to je s jedne strane, da niko nevin ne bude osuđen, a s druge strane, da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakonik i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Posebnu etičku vrednost ima i to što zakonodavac prilikom formulisanja osnovnih ciljeva krivičnog postupka, na prvo mesto stavlja poštedu nevinih od krivičnog progona, a tek potom odgovarajuće sankcionisanje krivaca, što je u duhu one poznate metafore, po kojoj je za demokratsku državu koja se odlikuje vladavinom prava, uvek bolje da je i „sto učinilaca krivičnih dela na slobodi, nego jedan nevin čovek u zatvoru“. Nadamo se da će ova knjiga dati koristan doprinos potpunijem poštovanju pravnih ali i etičkih ciljeva krivične procedure.

Novembra 2011. godine.

Autor